Фрањо Матијевић и паша од Пожеге, Год. 1613. 0001    Закукале птице кукавице 0002    У по зиме, кад им није вриме; 0003    То не биле птице кукавице, 0004    Већ то биле уцвиљене мајке: 0005    Силни паша од Пожеге града 0006    Отео им прела и преслице; 0007    Није побро прела и преслице, 0008    Веће кћери, жалосна им мајка! 0009    Све дјевојке до дваест година, 0010    Све дјевојке паша покупио 0011    И пожешко поље уцвилио. 0012    Још и то би којекако било, 0013    И то би се, побро прегорило, 0014    Али паша, ујила га гуја! 0015    Али паша стаде момке купит. 0016    Он не купи кљасте и ћораве, 0017    Већ он купи дјецу од мејдана. 0018    Накупио три стотине душа 0019    Опустио све поље пожешко, 0020    Шаље дјецу до Стамбула града, 0021    Шаље дјецу цару честитому. 0022    Тко се крије, са псима га тражи, 0023    А тко не ће, у тамницу меће. 0024    То дочуо старац у тамници, 0025    То дочуо старац Маријане, 0026    То дочуо и сузе ронио 0027    А за Фрањом, за јединим сином, 0028    У ког се је старина уздао. 0029    Сузе рони, са собом говори: 0030    „Посестримо, у горици вило! 0031    Зло си сила, зло лице умила, 0032    Јер не хајеш за старца Марјана. 0033    Казала си, посестримо вило, 0034    Да ћеш мога одгојити сина, 0035    Па кад дође до коња и сабље, 0036    Да ће мене старца избавити. 0037    А данас ми допадоше гласи, 0038    Да мој Фрањо у Цариград мора, 0039    Гдје ће ми га млада потурчити, 0040    Потурчити, булом оженити. 0041    А ти сједиш, посестримо вило, 0042    Па то гледиш с високог Папука!” 0043    Тек је старац ријеч довршио, 0044    Одговара вила са Папука: 0045    „Бора теби, старче Маријане, 0046    Испразно је твоје потварање; 0047    Што обећах, учинит ћу млада, 0048    Што сам рекла, ја порећи не ћу. 0049    Син твој Фрањо, млади Матијевић, 0050    Позва пашу на мејдан јуначки, 0051    Али паша за то и не хаје, 0052    Него Фрањи ’холо поручује: 0053    „„Курво кучко, Матијевић Фрањо! 0054    Ако ли ми до петка не дојдеш 0055    Да те шаљем граду Цариграду, 0056    Жива ћу те на михе дерати, 0057    Живом ћу ти очи извадити, 0058    Сјећ’ ћу тебе на четири стране, 0059    Вјешат ћу те на четири гране, 0060    А на пету твог баба Марјана, 0061    Затрт мислим проклето колино, 0062    Да не буде од њег помладине.”” 0063    Тако, старче, паша поручује, 0064    А ја, вила, другачије снујем: 0065    Кад се паши на мејдане не ће, 0066    Поћ’ ће Фрањо паши у походе. 0067    Дала сам му вилинско одило, 0068    Па га паша ни познати не ће, 0069    А ти ћеш га, старче Маријане, 0070    А ти ћеш га по ходу познати.” 0071    Кад је вила поруку изрекла, 0072    Облачила Матијевић Фрању: 0073    Даје њему вилинско одило, 0074    Под одило сабљу димишкињу, 0075    Пак га учи, што ће и како ће, 0076    И како ће до паше доспити. 0077    Д’јете младо, ал је докучљиво, 0078    Схватило је вилине науке, 0079    Па узјаши шарена коњица 0080    Па се пусти низ пожешко поље. 0081    Ђипа коњиц канда се помами, 0082    На њем јунак као била стина. 0083    Кад је дошо граду на капију, 0084    Гледала га сва турска господа, 0085    Понајвише паша од Пожеге, 0086    Па говори паша од Пожеге: 0087    „Боже мили, да ватрена коња, 0088    И на њему поносна јунака! 0089    Није л’ нами ускрснуо Марко, 0090    Јали Марко, јал’ војвода Јанко?” 0091    Ал му вели ага бајналучки, 0092    „Бора теби, паша господине! 0093    Какав те је нападнуо Марко, 0094    Није Марко, већ је Туре младо; 0095    Оно иде, већ му рухо каже, 0096    Оно иде просити дивојку, 0097    Твоју кћерку, а моју сестричну.” 0098    У том дојде Матијевић Фрањо, 0099    У том дојде граду на капију, 0100    Па он скаче са својега шарца, 0101    Па га даје сужњу тамничару, 0102    Тамничару, свом оцу Марјану. 0103    Познао га сужањ тамничару, 0104    Али Фрањо оца и не глеђе, 0105    Већ он иде паши господину, 0106    Па он с пашом турски разговара 0107    И пита га за кћерку Фатиму. 0108    Он се каже рода господскога 0109    Од Стамбула, града царевога. 0110    Вјерово му паша господине, 0111    Вјерово му, уједе га гуја, 0112    Па он зове Фрању на вечеру, 0113    И уз Фрању посади Фатиму. 0114    Сједи Фрањо, Фатиму погледа, 0115    Па бесједи паши господину: 0116    „Бора теби, паша господине, 0117    Је л’ истина, што говоре људи, 0118    Да си нови наметнуо намет, 0119    Да ти купиш момке и дјевојке, 0120    Ал да не ће Матијевић Фрањо, 0121    Ал да не ће да ти се покори?” 0122    Одговара паша господине: 0123    „Јест истина, што говоре људи, 0124    А сутра је петак, турски светак, 0125    Ако сутра не дојде ми Фрањо, 0126    Жива ћу га на михе дерати, 0127    Живом ћу му очи извадити; 0128    Сјећ’ ћу њега на четири стране, 0129    Вјешат ћу га на четири гране, 0130    А на пету баба му Марјана, 0131    Који ми је сужањ у тамници.” 0132    То слушао Матијевић Фрањо, 0133    То слушао, па се насмијао. 0134    У том паша њега погледао 0135    И по смиху њега препознао, 0136    Па он скочи кано љута гуја, 0137    Ал је бржи Матијевић Фрањо. 0138    Скочи Фрањо, одсиче му главу, 0139    Па он иде низ бијелу кулу, 0140    Главу меће граду на бедеме, 0141    Па се баца коњу на рамена. 0142    За се меће старца бабу свога, 0143    Старца бабу, сужња Маријана. 0144    Па се пусти прико поља равна, 0145    Кано зв’језда прико неба ведра. 0146    Подвикује из горице вила: 0147    „Зло сте легли, Турци јаничари, 0148    Зло сте легли и зору преспали! 0149    Погину вам паша од Пожеге. 0150    Тко ће сада наметати намет, 0151    Тко ће водит момке и дјевојке?